Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Konfiguracija banaka". Rad ima 19 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



INTERNACIONALNI UNIVERZITET TRAVNIK

EKONOMSKI FAKULTET

SEMINARSKI RAD

KONFIGURACIJA BANAKA

2010/2011.Travnik

1.UVOD

2.BANKE I NJIHOVO POSLOVANJE

Odnos izmeđju banaka i njihovih komitenata uređeni su propisima privednog i građanskog prava.Skup pravnih normi kojima se uređuje osnivanje i poslovanje banaka atributira se nazivom bankarsko pravo.

Najkonkretnije,peavne norme se odnose na:

-osnivanje banaka,

-poslovanje banaka,

-osiguranje uloga osigurača,

-likvidnost banaka,

-obaveze rezerve,

-obaveza transparentnog rada-javno polaganje raćuna,

-državni nadzor nad poslovanjem banaka,

-organizacija bankarskogn sistema/sustava.

Prema vrsti poslovne aktivnosti,banke se mogu polarizrati na:

1.emisione,

2.depozitne,

3.poslovne i

4.investicione.

Emisiona banka- ima ovlasti da emituje novac i ona nosi oreol centralne banke.Ova „banka banaka“ne kreditira nikog izravno,već po pravilu odobrava krediteposlovnim bankama,koje taj potencijal koriste za direktno kreditiranje.Uz navedene privilegije emitiranja novca,centralna banka vrši još neke značajne funkcije.

-čuvar metalne zlatne podloge i monetarnih/deviznih rezervi

-kreditor banaka,dolijevajući im potencijal za davanje kratkoroćnih kredita,

-organizator i nositelj platnog promeza s inozemstvom,

-kontrolor deviznog poslovanja,

-državni blagajnik.

Prveemisione, banke nastale su u drugoj polovini sedamnestog stoljeća(Švedska,1656.,Engleska,1694.).

Depozitna banka- prikuplja potencijal uglavnom primanjem uloga depozitara na štednju, kao i drugih kratkoroćnih depozita.Prikupljenja sredstava plasira u kratkoroćne kredite privrednih i društvenih djelatnosti,ukljućujući i građane.Ovim poslovima se bave i kreditne zadruge i štedionice.

Poslovna banka- ili financijskabanka formira potencijal koncentracijom novčanih sredstava veliki privrednih grupa (trustovi,koncerni,karteli).Ova banka vrši i kratkoroćno i dugoročno kreditiranje,a ponekad uzima ulogu komisionara,emitujući i založnice za raćun velikih korporacija.

Ivesticijska banka- bavi se financiranjem investicija.Često daje zajam na zalog nekretnina i osigurava se hipotekom.Potencijal formira uglavnom emisijom obveznica i založnica,te prikupljanjem štednje i drugih depozita.

U svom poslovanju banke se rukovode prvenstveno težnjom za zaradom.Otuda one nastoje:

1.da plačaju što manju pasivnu kamatu na promljene uloge i

2.da naplate što veću aktivnu kamatu na izdate kredite.

Pridržavajući se principa likvidnosti,banka treba strogo voditi raćuna o harmoniziranju rokova po datim kreditima sa rokovima po preuzetim obavezama za isplatu po depozitima. Tu treba posebice razlikovati uloge primljene na kratak rok,od onih deponiranih na duži rok, te prema tome podešavati/usklađivati rokove po datim kreditima.

3.HRONOLOGIJA RAZVOJA BANKARSKOG SISTEMA

 

 

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]